Veštačka inteligencija je danas već deo svakodnevice na univerzitetu. Sve više studenata koristi različite alate kako bi lakše razumeli složen pojam, organizovali svoje beleške, prikupili ideje za prezentaciju ili se pripremili za ispit. Bez obzira na to, AI ne zamenjuje učenje, istraživanje niti sopstveno razmišljanje i zaista je važno biti svestan toga.
Nemoj da radi umesto tebe, već neka ti pomogne da radiš bolje
Pri korišćenju AI-ja lako je preći određenu granicu. Ako jednostavno kopiraš zadatak i zatražiš gotov seminarski rad, možda ćeš brzo dobiti upotrebljiv tekst, ali će pritom izostati upravo ono zbog čega si dobio zadatak: istraživanje, analiza, uključivanje sopstvenog ugla gledanja i sam proces učenja. Mnogo bolji pristup je da AI koristiš kao svojevrsnog asistenta za učenje, koji može da ti pomogne da postavljaš pitanja, prikupljaš različite perspektive, strukturiraš duži materijal ili pregledaš već pripremljen nacrt. Tako ne rešava zadatak umesto tebe, već ti samo pruža podršku.
Ako je, na primer, materijal sa predavanja bio previše gust ili predugačak, možeš da zamoliš AI da ti pomogne da ga pojednostaviš ili skratiš. Ako ti tema seminarskog rada deluje previše složeno, možeš da zatražiš pomoć kako bi je podelio na manje delove kojima je lakše upravljati. Ako pripremaš prezentaciju, možeš da zatražiš smernice za njenu strukturu ili čak upotrebljivu prvu verziju. Ako često koristiš AI, pre ili kasnije ćeš ionako shvatiti da današnji modeli zaista mogu da ponude odlične prve verzije, ali sami po sebi još nisu nužno sposobni da naprave složen i kvalitetan rad, a na univerzitetu to uopšte nije problem.
Kako da ga koristim?
Različite velike jezičke modele možeš da koristiš na više načina. Najjednostavnije i najjeftinije rešenje je onlajn model sličan ChatGPT-u, koji možeš da koristiš u ograničenoj meri čak i besplatno, ali ni cena osnovnih plaćenih paketa, koji su studentima uglavnom dovoljni, nije previsoka. Ova rešenja neće se nužno snaći sa PDF dokumentima od nekoliko stotina stranica, ali mogu da pomognu u gore opisanim zadacima. Ako ipak moraš da analiziraš ogromne fajlove, najbolje rešenje je verovatno korišćenje putem API-ja, jer tamo možeš da prilagodiš veličinu konteksta i sve ostale parametre, ali složen upit, čak i ako nije skup, ipak će koštati. Na Mac računarima odlično može da se koristi softver MstyStudio, u koji putem API-ja možeš da povežeš različite modele, a možeš čak i da ih pokrećeš lokalno ako ti je računar dovoljno snažan. Pošto Mac računari sa Apple čipovima koriste takozvanu arhitekturu objedinjene memorije, na kraju će upravo količina RAM memorije biti presudna. Lokalno pokretanje inače nije nužno najzanimljivije za korišćenje na univerzitetu, već pre svega u poslovnom okruženju, gde je važno da osetljivi podaci ne završe na spoljnim serverima, ali već kao student može biti zanimljivo eksperimentisati sa takvim stvarima.
Koji je najbolji AI?
Koji model je najbolji za tebe, u velikoj meri ćeš morati sam da otkriješ kroz iskustvo. Generalno se može reći da je ChatGPT (OpenAI) svestrano rešenje, svojevrsni švajcarski nožić. Dobar je za razgovor i može suštinski da pomogne u većini stvari, ali za određene zadatke postoje i bolja rešenja. Claude (Anthropic) je snažan u programiranju i razvoju softvera, dobro može da se koristi za pisanje složenog koda, pronalaženje grešaka i sagledavanje celih arhitektura. Osim toga, u poređenju sa drugim AI alatima koristi manje šablonske izraze, pa je odličan i za pisanje eseja. Gemini (Google), što nije iznenađenje, pravi je stručnjak za Google ekosistem. Ima ogroman kontekstualni prozor, pa može da obradi čak i višesatne video zapise ili cele knjige bez gubljenja konteksta, a može i direktno da pristupi različitim Google uslugama kao što su Gmail, Google Drive i Maps. Perplexity AI, s druge strane, nije naročito snažan kao klasičan četbot, već funkcioniše kao istraživački alat zasnovan na AI-ju. Može da sprovodi aktuelna istraživanja na vebu uz navođenje izvora, relativno retko halucinira i sposoban je da obavlja pretrage u više koraka, tokom kojih može da postavlja i dodatna pitanja. Pošto različite usluge imaju različite prednosti, može biti korisno koristiti više njih za različite zadatke.
Važno je kako postavljaš pitanja
Kod AI alata problem često nije u tome što ne mogu da pomognu, već u tome što dobijaju previše opšta uputstva. Na primer, komanda „Sažmi ovaj tekst“ može da funkcioniše, ali ne govori koliko bi sažetak trebalo da bude dug, kome je namenjen ili za šta želiš da ga koristiš. Mnogo bolji rezultat dobićeš ako navedeš i cilj zadatka i željeni format, na primer: „Sažmi ovaj nastavni materijal u najviše 500 reči, jezikom razumljivim studentu. Istakni najvažnije pojmove i na kraju napiši pet pitanja pomoću kojih mogu da proverim da li sam zaista razumeo materijal.“ Što preciznije opišeš šta želiš, to će odgovor biti manje opšti. Dobro je navesti ciljnu grupu, obim, željeni ton, format, kao i ono što ne želiš da se pojavi u rezultatu.
Umesto jednog sažetka zatraži više različitih načina obrade
Kod dužeg PDF-a ili materijala sa predavanja, jedan jedini sažetak ne mora nužno da bude najkorisniji rezultat. Možeš, na primer, da zatražiš od AI-ja da najpre identifikuje glavne teme materijala, a zatim pokaže kako su one međusobno povezane. Kod istorijskog ili društvenog materijala može biti korisno hronološki organizovati događaje, dok kod predmeta iz prirodnih nauka više vredi istražiti veze između pojmova, formula i procesa. Kod pravnog ili ekonomskog teksta, s druge strane, može biti korisno da AI odvoji definicije, primere i zaključke. Cilj nije da originalni materijal zameniš jednim kratkim tekstom, već da ga obradiš iz više različitih perspektiva i lakše prepoznaš šta već razumeš, a šta još treba da ponovo pregledaš.
Kada smišljaš ideje, nemoj da tražiš gotov odgovor!
Na početku prezentacije, eseja ili istraživačkog projekta često nije najteže samo pisanje, već pronalaženje prve ideje. AI tada može dobro da se koristi kao partner za brainstorming, ali vredi jasno naglasiti da od njega ne očekuješ gotov tekst. Možeš, na primer, da zatražiš: „Predloži 5 mogućih pristupa ovoj temi za univerzitetsku prezentaciju. Za svaki ukratko opiši koje bi moglo biti glavno pitanje, kojim primerom bi tema mogla da postane zanimljivija i u kom smeru bi vredelo nastaviti istraživanje.“ Nakon toga ti odlučuješ koji smer najbolje odgovara zadatku i tvojim sopstvenim interesovanjima. Među idejama koje predloži AI mogu biti i slabiji ili previše opšti predlozi, ali često upravo prvi, nesavršen predlog pokrene proces razmišljanja.
Pri istraživanju iskoristi prednosti AI-ja, ali proveravaj izvore
Tokom istraživačkog rada AI može brzo da pomogne u pronalaženju odgovarajućih ključnih reči, autora, teorija ili povezanih tema. Alat koji funkcioniše kao istraživački pretraživač, kao što je Perplexity, može da pruži pregled određene teme zajedno sa izvorima, što može biti dobra polazna tačka. Međutim, to i dalje ne znači da prvi dobijeni odgovor možeš automatski da koristiš u svom seminarskom radu. Otvori navedene izvore, proveri originalni materijal i preuzimaj samo tvrdnje koje si zaista proverio. Naime, ni bibliografija ili reference koje je napravio AI nisu nužno uvek tačne. Ako radiš sa stručnom literaturom, dobro je proveriti izvore i u bibliotečkoj bazi podataka, na Google Scholaru ili u alatu kao što je Zotero. AI može da pomogne u pretrazi, ali kritička procena izvora i dalje je tvoj zadatak!
Obrati pažnju i na sopstvene podatke!
Ne možeš svaki nastavni materijal i dokument bez razmišljanja da otpremiš u neku onlajn AI uslugu. Ako radiš sa dokumentom koji sadrži lične podatke, zatvorene univerzitetske materijale, istraživačke podatke ili druge osetljive informacije, najpre proveri pravila univerziteta i propise o zaštiti podataka. Dobro je ukloniti imena, kontakt podatke i druge identifikacione podatke ako nisu potrebni za zadatak. Pre korišćenja internog materijala koji je podelio profesor ili istraživač proveri da li je taj dokument dozvoljeno otpremiti u spoljnu uslugu. Lokalno pokretanje AI modela u određenim slučajevima može da pruži veću zaštitu podataka, ali za to mogu biti potrebni odgovarajući hardver, prostor za skladištenje i tehničko znanje. Kao studentu, to može biti zanimljiva prilika za eksperimentisanje, ali za većinu zadataka vezanih za učenje nije nužno potrebno.
Pravila koja se odnose na korišćenje AI-ja mogu se razlikovati od institucije do institucije i od predmeta do predmeta. Negde je dozvoljen za brainstorming ili jezičku proveru, dok na drugim mestima za izradu seminarskih radova važe stroži zahtevi. Zato je pre izrade rada ili projekta dobro proveriti zahteve konkretnog predmeta, a ako situacija nije jasna, pitati profesora.
Suština
Veštačka inteligencija je najkorisnija u učenju kada rad čini bržim i preglednijim, ali ne preuzima razmišljanje umesto tebe. Možeš je koristiti za organizovanje beleški, sažimanje, izradu pitanja za vežbanje, brainstorming ili traženje smerova za istraživanje. Za dobar rezultat ipak će ti uvek biti potrebne tri stvari: precizna pitanja, sopstvena provera i stvaran samostalan rad. AI može biti brz asistent, partner u istraživanju i strpljiv objašnjivač, ali ne može umesto tebe da razume nastavni materijal niti da donese konačne odluke.
