Apple I (1976.)
Steve Jobs je živeo sa roditeljima u manjem kalifornijskom gradu Los Altosu. Nakon što je napustio studije, slobodno vreme je uglavnom provodio u garaži porodičnog doma sa prijateljima Steveom Wozniakom i Ronaldom Wayneom. Upravo je ta garaža mesto gde je sve počelo.
Apple-ov prvi računar bi nam danas izgledao kao dečija igračka. Steve Wozniak, jedan od osnivača ove kompanije, ga je konstruisao potpuno sam. Računar Apple I je izvorno bila "uradi sam" oprema bez kućišta. Ipak, bila je reč o prvom all-in-one mikroračunaru koji, povezan tastaturom i ekranom, nije zahtevao dodatne strujne krugove za prikazivanje teksta, što je u startu bio izuzetan korak napred u odnosu na konkurenciju. Prodato je oko 200 komada tog proizvoda, a ukoliko biste isti želeli da priuštite danas, morali biste da izdvojite oko 50.000 dolara, s obzirom da je ovaj uređaj u godinama koje su usledile postao sveti gral računara za fanatike i kolekcionare.
Apple II (1979.)
Sledeći računar je stigao oko godinu dana kasnije, sa integrisanom tastaturom i kućištem kao i ulazima koji su omogućili povezivanje drajvova za floppy diskove i ostale komponente. Apple III je stigao 1980. godine, samo godinu dana pre IBM-ovog PC-ja. No, kako to obično i biva kada su u pitanju revolucionarni uređaji i vreme u kom se isti pojave, tehnički nedostaci i "dečije bolesti" su naišli na veliki broj nezadovoljnih korisnika, što je imalo izuzetno loš uticaj na Apple-ovu reputaciju.
Lisa (1983.)
Lisa se može smatrati najvećom revolucijom u čitavoj industriji računara. Bio je to prvi računar koji nije zahtevao od vas da znate programski jezik i da imate razvijenu logiku programera da biste ga upotrebljavali. To je bio prvi kućni računar sa GUI-jem (grafičkim korisničkim interfejsom) i mišem, a bilo je namenjeno najbogatijem sloju kupaca. Za razliku od starijih konepata interfejsa, grafički korisnički interfejs omogućava korisnicima interakciju sa ikonicama na isti način kao što je to slučaj i danas. Lisa je potvrdila još jednu posebnu veštinu Apple-a - da potraži inspiraciju u drugim tehnologijama i ponudi ih korisnicima intuitivnijem i vizuelno primamljivijem obliku. Kompanija Xerox je razvila prvi grafički interfejs u svom istraživačkom centru u Palo Altu (PARC) još 1970-ih i predstavila ga je na svom Xerox Alto uređaju. Steve Jobs je posetio PARC 1979. godine i Xerox Alto je ostavio vrlo snažan utisak na njega. Inače, radilo se o poprilično velikom i glomaznom uređaju. I tu na scenu stupaju Apple i Jobsov čarobni dodir. Jobs je adaptirao tu tehnologiju i integrisao je u računar Lisa koji je bio dovoljno mali da stane na radni sto sa mehanizmom za dva floppy diska. Nažalost, bio je to prodajni fijasko, jer su se kupci žalili na izuzetno spor procesor. Bio im je draži i privlačniji dosta sporiji, ali jeftiniji IBM-ov uređaj. Poslednji pokušaj bio je Macintosh, sa istim karakteristikama, ali skoro četiri puta jeftiniji od Lise.
Macintosh (1984.)
Prvi zaista isplativ personalni računar sa grafičkim korisničkim interfejsom i cenom od 2495 dolara bio je Apple-ov Macintosh, ujedno i njihov najuspešniji proizvod do sada. Zamenio je stare operativne sisteme zasnovane na tekstu intuitivnim ekranom sa folderima i ikonicama. Stigao je sa integrisanim ekranom i mišem. Još jedan istorijski trenutak bila je čuvena Macintosh-eva reklama na Superbowl-u, koju je režirao Ridley Scott. Postala je ikona pop kulture, a poruka „Konformizam je loš! Nećemo konformizam! Apple je za one protiv konformizma!“ bez prestanka se vrtela, kako u reklama, tako i u drugim Apple-ovim proizvodima. Operativni sistem System I bila je rana verzija Mac OS-a, a računar je nudio i nekoliko softverskih programa (program za obradu teksta MacWrite i program za obradu grafike MacPaint). Časopis The New York Times je pohvalio Macintosh, nazivajući ga okosnicom revolucije personalnih računara.
Macintosh SE (1987.)
Macintosh SE (System Expansion) je predstavljen na konferenciji AppleWorld, zajedno sa Mac-om II.
Zasnivao se na modelu Macintosh 128K, kom su dodata brojna revolucionarna ažuriranja.
Najveća promena je bila dodatak prostora za proširenje, pa je uređaj koji je već imao prostor za floppy disk od 800 kB, mogao da bude proširen ili drugim floppy diskom ili unutrašnjim hard disk drive-om od 20 ili 40 MB.
Zbog opcije dodavanja još jednog hard diska, Macintosh SE je bio prvi Mac sa ventilacijom. Verovatno se pitate kako je to bilo moguće s obzirom da je Steve Jobs bio poznat po svom opiranju ventilatoru, za kog je smatrao da ometa korisnike? Odgovor je vrlo jasan. On u to vreme nije bio u Apple-u, već je proizvodio računare u svojoj kompaniji NeXT.
PowerBook (1991.)
Apple-ov prvi laptop, PowerBook 100, bio je revolucionaran zbog svojih malih dimenzija i težine, ali i sličnosti sa aktovkom. PowerBook 100 se isticao među konkurencijom jer je bio funkcionalan i vrlo elegantan. Omogućavao je rad u pokretu i može se nazvati začetnikom kulture koja promoviše rad izvan kancelarije.
PowerBook-u su se svi divili, a mnogobrojne nagrade je dobio čak i 13 godina nakon povlačenja iz proizvodnje. S obzirom da je budžet za reklamiranje tog uređaja bio skromnih milion dolara, gotovo neverovatan podatak je da je samo u prvoj godini prodaja ovog uređaja dostigla magičnih milijardu dolara. Ovim putem je Apple-ova zarada i vrednost na tržištu skočila do neslućenih visina.
Macintosh TV (1993.)
Apple je, 1993. godine, odlučio da ponudi uređaj između računara i televizora. Proizveden je hibrid Macintosh TV, koji je spajao Macintosh Performa 520 i ekran Sony Trinton od 14 inča.
Istini za volju nije postignut vanserijski uspeh u prodaji ovog uređaja. Prodato je tek oko 10.000 komada po ceni od 2.000 dolara. Korisnici su se žalili na nedostatak integracije između televizora i Mac-a.
Macintosh TV je bio prvi Mac model crne boje, sa crnom tastaturom i mišem, daljinskim upravljačem veličine kreditne kartice koji je bio kompatibilan i sa drugim Sony-jevim televizorima. Macintosh TV je povučen iz prodaje 1994. godine.
U narednom članku iz ove serije ćemo se posvetiti ostalim Apple-ovim revolucionarnim računarima i uređajima.
Izvori: Time.com, Thought.com
